...ima dana kada neznam sta cu sa sobom...
evo nisam odavno pisala pa eto...mada neznam o cemu bi pisala...al eto pise mi se...sama sam doma pa nemam pametnijeg posla...puno toga se prominilo u mom zivotu,tako i sama ja...u zadnje vrime dani su mi isti...otvorim oci ujutro vec znam kakav ce mi dan bit...kao i svaki drugi...dosta mi je toga vise...nemam volje za nista...ni za drustvo...iako me dosta ljudi osuduje sta radim od sebe,govore mi da su oni uvik uz mene ali da ih sama ja odbacujem od sebe...prema ljudima koje stvarno volim pocela sam se ocajno ponasat,svjesna sam toga ali nemogu se kontrolirat u tom...jednostavno nemogu...ispada po mom ponasanju da me uopce nije briga za te ljude ali stvarno mi je vise stalo do njih nego do same sebe...ali nikako da to ispravim...subota navecer...kazu mi da nisam normalna jer zivot je jedan,da izadem i zaboravim na probleme,ali ja jednostavno nemogu zaboravit...muci me masa stvari ali kao da ne virujem dovoljno ljudima pa nemogu nikom pricat o onom sta me muci....a ubija me to...previse stvari drzim u sebi al nesto u meni mi neda da ikom o tom pricam...kad mi neko kaze da me zna 100 godina...mozda su me prije znali,ali ni ja sama vise sebe ne poznajem...svaki dan se pitam sta ce mi zivot kad u njemu neznam uzivat...nema veceri da ne lezim u krevetu i gledam u nebo i razmisljam o stvarima koje me ludacki muce...da se nesitim ljudi koji mi fale i koje volim...a i onih kojih vise nema...svaki dan idem u skolu pa dodem doma i nezelim vise izac medu ljude...vikend mi prolazi doma u samoci bez zelje da izadem...a vise tako ne zelim a neznam kako prominit to...jer ja nemam volje za nicim...pokusavam pocet iz pocetka i nadam se da cu uspit jer ovako nema smisla vise...u skoli kad sam okruzena ljudima pravim se da je sve u redu smijem se glupostima ali to nisam ja...takva pokusavam bit ispred drugih...fale mi kadkad razgovori sa ljudima koji su me znali,bas oni razgovori koji su znali trajat satima i tada bi sve sta me muci izbacila iz sebe,al toga vise nema...a ja sama sam za to kriva..al neznam kako da to ispravim...fali mi pravi prijatelj,onaj koji ce za mene tu bit u ponoc-podne..nebitno...takvih sam imala prijatelja ali vise ne...jer sama sam kriva...jer odbacila sam sve do kojih mi je stalo...sama sam kriva...
malo sam se raspisala al sad mi je malo lakse...eto ljudi moji to bi bilo to..bokich...
, ma jos mnogo njih!
